Најчешћи начини причвршћивања завртња за челични оквир су навртке, заваривање или експанзиони вијци. Специфичан избор зависи од материјала челичног оквира и намераване употребе.
Након разумевања захтева, процес се може поделити у три корака: избор методе обезбеђења, припрема алата и оптимизација детаља инсталације. Ево конкретних метода:
1. Причвршћивање матица (погодно за одвојиве сценарије)
Ако челични оквир има унапред{0}}избушене рупе за завртње, једноставно уметните завртањ у рупу и затегните га одговарајућом навртком са другог краја. Ако рупе за завртње нису машински обрађене, потребно је да избушите рупе у челичном оквиру одговарајућим сврдлом пре него што уметнете шраф. Погодно за опрему која захтева редовно растављање и одржавање, као што су полице или носачи машина.
2. Причвршћивање заваривањем (трајна арматура)
Заварите дно завртња на контактну површину са челичним оквиром помоћу електричне машине за заваривање. Тачка заваривања мора у потпуности покрити основу завртња. Након завршетка, избрусите шљаку заваривања како бисте осигурали глатку везу. Погодно за сценарије са високим захтевима за{3}}носу носивости, као што су мостови од челичне конструкције или базе тешке машине. Имајте на уму да ће заваривање оштетити оплату челичног рама; за спољашњу употребу, потребно је нанети боју против-рђе.
3. Фиксирање експанзионим вијцима (композитна конструкција зид/бетон) За шупље гвоздене рамове или структуре интегрисане са зидовима, прво избушите рупе на месту уградње помоћу ударне бушилице, уметните чауре за дилатационе вијке и затегните завртње. Рукави се затим шире да би се постигло сидрење. Ова метода се обично користи у сценаријима који захтевају затезну чврстоћу, као што су билборди и стубови ограде.
